Tenk M84 razvijen je u bivšoj SFRJ na osnovu licencne dokumentacije za ruski tenk T-72M. Proizvodnja je otpočela 1983. godine, prva vozila su uvedena u naoružanje JNA godinu dana kasnije, a tenk je prvi put javno prikazan na vojnoj paradi 9. maja 1985. godine.
Koncepcija tenka je standardna, sa upravnim odeljenjem smeštenim u prednji deo vozila, borbenim odeljenjem u sredini i motorno-transmisionim odeljenjem u zadnjem delu oklopnog tela. Tenk ima tri člana posade - vozača, komandira i nišandžiju.
Mesto vozača (upravno odeljenje) nalazi se u prednjem centralnom delu oklopnog tela. Opremljeno je uređajima za upravljanje tenkom, pločom vozača sa neophodnim instrumentima i prekidačima, uređajima sistema za protivpožarnu zaštitu i sistema za NHB zaštitu. Vozač za osmatranje koristi tri periskopa - glavni TNPO-168V i dva pomoćna TNPA-65. Noću se umesto periskopa TNPO-168V može postaviti pasivni periskop PPV-2. Iznad sedišta vozača nalazi se poklopac kroz koji on ulazi i izlazi iz vozila. U prednjem delu tenka smešteni su još i akumulatori i rezervoari za gorivo.
Borbeno odeljenje - kupola nalazi se u srednjem delu vozila. Nišandžija je smešten u levom delu kupole, a desno od topa nalazi se mesto komandira. Osnovno naoružanje predstavlja top 2A46 sa glatkom cevi kalibra 125 mm. Polje dejstva po pravcu je 360°, a po elevaciji od -6°13' do +13°47'. Top se puni automatski iz obrtnog transportera kapaciteta 22 dvodelna metka, koji je smešten na podu borbenog odeljenja. U slučaju potrebe moguće je i ručno punjenje topa. Brzina gađanja je 8 metaka u minuti sa automatskim punjenjem, odnosno 2 metka u minuti sa ručnim punjenjem. Ukupno se u borbenom kompletu nalaze 42 metka i to tri vrste - kumulativno-obeležavajući, potkalibarno-obeležavajući i trenutno-fugasni.
Osnovni tip municije za borbu protiv tenkova je metak sa potkalibarno-obeležavajućim projektilom BM-9, odnsno BM-12. Projektil ima izuzetno veliku početnu brzinu - 1800 m/s, pa zahvaljujući svojoj velikoj kinetičkoj energiji probija oko 350 mm homogenog čeličnog oklopa na daljini od 2000 m. Masa metka je 19,5 kg, a masa projektila 5,67 kg. Prečnik penetratora je 44 mm, dužina 519 mm (545 mm kod BM-12), a masa 3,61 kg.
Metak sa kumulativno-obeležavajućim projektilom koristi se za borbu protiv tenkova i drugih oklopnih vozila na daljinama do 4000 m. Projektil mase 19 kg probija 500 do 550 mm homogenog čeličnog oklopa, a ispaljuje se početnom brzinom od 905 m/s.
Metak sa trenutno-fugasnim projektilom OF-19 efikasan je u borbi protiv utvrđenih objekta, zaklona, žive sile i neoklopljenih vozila. Masa metka je 32 kg, a masa projektila 19 kg, od čega 3,418 kg otpada na eksplozivno punjenje.
Na posebnom nosaču sa desna strane topa smešten je spregnuti mitraljez M86 PKT kalibra 7,62 mm. Efikasan domet protiv pojedinačnih ciljeva je 600 m, dok se grupni ciljevi efikasno uništavaju na daljinama do 800 m. Teoretska brzina gađanja mitraljeza je 650-750 metaka u minuti, a praktična 250 met/min. U borbenom kompletu se nalazi 2000 metaka (4 redenika sa po 250 metaka).
Na turelu komandira tenka postavljen je protivavionski mitraljez M87 NSVT kalibra 12,7 mm. Namenjen je za dejstvo protiv ciljeva u vazduhu na daljinama do 1500 m i ciljeva na zemlji udaljenih do 2000 m. Polje dejstva mitraljeza po pravcu je 360°, a po elevaciji od -5° do +75°. Praktična brzina gađanja je 150 metaka u minuti, teoretska 800 met/min, u borbenom kompletu se nalazi 360 metaka (6 redenika po 60 metaka). Za nišanjenje se koristi kolimatorska nišanska sprava K10-T.
Na tenku M-84 primenjen je sistem za upravljanje vatrom SUV-M84, koji je znatno povećao vatrenu moć u odnosu na tenk T-72. Sistem se sastoji od: dnevno-noćne nišanske sprave DNNS-2, komandnog bloka nišandžije (KBN), balističkog računara sa komandnom tablom računara, pojačivačke kutije sa podsistemima za upravljanje, razvodne kutije K-1, žiro bloka, meteorološkog senzora, davača brzine po pravcu, izvršnih delova za vertikalno i horizontalno navođenje, dnevno-noćne sprave komandira DNKS-2 i komandnog bloka komandira.
Glavni deo sistema za upravljanje vatrom je dnevno-noćna nišanska sprava DNNS-2 sa nezavisnom nišanskom linijom i stabilizacijom vidnog polja u obe ravni. Sprava ima tri kanala - dnevni, noćni i laserski. Dnevni kanal uveličava 3x i 7x i ima vidno polje od 20° (pri uvečanju 3x), odnosno 9° (pri uvećanju 7x). Noćni kanal sa pasivnim pojačivačem slike II generacije ima uvećanje 8,5x i vidno polje 5,4°. Laserski daljinomer omogućava merenje daljine u opsegu od 200 do 9995 m.
Računar SUV-a izračunava elemente za gađanje potkalibarnim i kumulativnim projektilima na daljinama od 200 do 4000 m, trenutno-fugasnim projektilima od 200 do 6000 m, spregnutim mitraljezom od 200 do 1500 m.
Sistem za upravljanje vatrom obezbeđuje stabilizaciju topa u obe ravni, sa tačnošću od 0,2 hiljadita po visini, odnosno 0,25 hiljaditih po pravcu. Brzina navođenja topa po pravcu je od 0,07 °/s do 18 °/s, a po elevaciji od 0,05 °/s do 3,6 °/s. Vozaču je omogućeno prinudno okretanje kupole, u slučaju da cev topa blokira njegov otvor za napuštanje vozila.
Komandir za osmatranje koristi dnevno-noćnu komandirsku spravu DNKS-2. Dnevni kanal uvećava 4,9x i ima vidno polje 10°, a noćni kanal sa pojačivačem slike uveličava 4,3x i ima vidno polje 10,9°. Sprava obezbeđuje osmatranje u sektoru 360° po pravcu, -8° do +12° po elevaciji.
Tenk je opremljen i nišanskim spravama za posredno gađanje.
Pored nišanskih sprava, za osmatranje se koriste i periskopi - nišandžija ima periskop TNP-165A, a komandir dva periskopa TNP-160 i dva TNPA-65.
U zadnjem delu oklopnog tela tenka M-84 nalazi se motor V46-6 snage 573,7 kW. Kod modela M-84A ugrađen je snažniji motor V46-TK snage 735 kW (1000 ks), čime je pokretljivost znatno poboljšana. Motor je četvorotaktni, 12-cilindrični, turboprehranjivani, višegorivi, a hladi se tečnošću. Mase je 1080 kg i zajedno sa pratećim uređajima zauzima 2,84 m3. Na pređenih 100 km troši 260 do 450 litara goriva, što znači da tenk sa jednim punjenjem goriva može da pređe 460 do 700 km. Za lako startovanje u zimskim uslovima motor je opremljen grejačem koji se uključuje pri spoljnim temperaturama nižim od +5 °C.
Transmisija je mehanička, sa planetarnim menjačima koji imaju hidraulično upravljanje. Menjači imaju 7 stepeni prenosa za kretanje napred i jedan za nazad.
Gusenice su metalne, široke su 580 mm, imaju 96 članaka spojenih gumeno-metalnim šarnirima. Sa svake strane nalazi se po šest potpornih točkova i po tri točka nosača gusenica. Pogonski točak je pozadi, a lenjivac napred. Oslanjanje je pomoću torzionih vratila, sa hidrauličnim amortizerima na prvom, drugom i šestom oslonom točku.
Stepen oklopne zaštite tenka M-84 je isti kod ruskog tenka T-72M, dok varijanta M-84A ima stepen zaštite sličan tenku T-72M1. Kupola je izrađena od livenog čelika maksimalne debljine 410 mm, a kod verzije M84A u prednju polusferu uliven je segment od nemetala debljine 130 mm. Telo je sastavljeno varenjem ploča pancirnog čelika, dok je na prednjoj gornjoj kosoj ploči primenjen višeslojni oklop debljine 231 mm. Debljina bočnog oklopa je 80 mm u prednjem delu tenka, odnosno 70 mm u zadnjem delu. Na bokove vozila su postavljeni protivkumulativni gumeni štitnici ("suknje").
U tenk M-84 ugrađen je veliki broj pomoćnih i specijalnih uređaja: uređaj za stvaranje dimne zavese ubrizgavanjem dizel goriva u izduvnu cev motora, dvanaest bacača dimnih kutija, sistem za kolektivnu NHB zaštitu, radiološko-hemijski detektor DRHT, komplet za dekontaminaciju, protivpožarni uređaj sa 14 senzora, komplet za podvodnu vožnju (omogućava savlađivanje vodenih prepreka dubine 5 m, širine 1000 m, brzine toka 1,5 m/s), VHF radio uređaj dometa 20 km (15 km kada je tenk u pokretu), interfon, uređaj za samoukopavanje, uređaj za komprinovani vazduh.
Pored osnovnih varijanti M-84 i M-84A, razvijeno je i više posebnih verzija - M-84K (komandni tenk), M-84AB (izvozna varijanta prilagođena pustinjskim uslovima), M-84ABK (izvozni komandni tenk), M-84ABN (izvozni tenk sa navigacionim sistemom Teldix), M-84AI i M-84ABI (tenkovi za izvlačenje). U bivšoj SFRJ pokrenut je razvoj novog tenka Vihor na bazi vozila M84, a u Hrvatskoj je daljim radom na tom projektu nastao tenk Degman. U Jugoslaviji, odnosno Srbiji i Crnoj Gori je urađen projekat modernizacije tenka M84 koji između ostalog podrazumeva ugradnju reaktivnog oklopa. Slovenačka firma Fotona ponudila je komplet za modernizaciju sistema za upravljanje vatrom i osmatračkih uređaja "osamdesetčetvorke", a sličnu modernizaciju nudi i Hrvatska pod oznakom M-84A4 Snajper. Hrvatska firma "Đuro Đaković" je na šasiji "osamdesetčetvorke" razvila i lovac tenkova M95 Cobra.
Tokom ratnih sukoba na teritoriji bivše SFRJ pokazalo se da je velika mana tenka M84 smeštaj municije u automatskom punjaču ispod kupole. Dešavalo se da projektil ispaljen iz ručnog bacača Zolja ili sličnog protivoklopnog sredstva probije relativno tanak bočni oklop "osamdesetčetvorke" i aktivira municiju smeštenu u automatskom punjaču. Tada dolazi do snažne eksplozije koja kompletnu kupolu diže u vazduh i odbacuje nekoliko metara od tela tenka. Isti problem karakterističan je za sve tenkove serije T-72 i došao je do izražaja tokom sukoba u Čečiniji i u Zalivu. Ova mana bi se eventualno mogla ublažiti poboljšanjem oklopne zaštite na bokovima ili "mokrim" smeštajem municije.
U vreme kada se pojavio, tenk M84A je bio sposoban da se ravnopravno nosi sa bilo kojim tenkom iz tog perioda. Međutim u proteklih 15 godina u svetu se pojavila nova generacija tenkova, tako da danas više ne spada u savremene tenkove. Oklopna zaštita nije dovoljna da zaštiti od današnjih protivoklopnih sredstava, a vatrena moć, odnosno probojnost projektila koji se nalaze u borbenom kompletu "osamdesetčetvorke" je premala da ozbiljnije ugrozi moderne zapadne ili ruske tenkove. Ovi nedostaci bi se mogli otkloniti modernizacijama - ugradnjom dodatnih ploča modularnog oklopa i kaseta reaktivnog oklopa, zatim razvojem novih tipova municije (pre svega potkalibarnih projektila sa penetratorom od teškog metala), modernizacijom sistema za upravljanje vatrom sa obaveznom ugradnjom termovizijskih kamera za nišandžiju i komandira, ugradnjom signalizatora laserskog ozračenja, savremene transmisije, novih sredstava veze, sistema za automatski prenos i prikazivanje podataka, novog protivpožarnog sistema...
TAKTIČKO-TEHNIČKE KARAKTERISTIKE (M84A)
Kalibar topa: 125 mm
Kalibar spregnutog mitraljeza: 7,62 mm
Kalibar protivavionskog mitraljeza: 12,7 mm
Borbeni komplet topa: 42 metka
Borbeni komplet spregnutog mitraljeza: 2000 metaka
Borbeni komplet PAM-a: 360 metaka
Posada: 3
Borbena masa: 41500 kg
Dužina sa topom napred: 9,53 m
Dužina oklopnog tela: 6,86 m
Širina: 3,57 m
Visina do krova kupole: 2,19 m
Klirens: 0,428 m
Širina traga gusenica: 3,37 m
Širina gusenica: 0,580 m
Dužina naleganja gusenica: 4,27 m
Snaga motora: 735 kW
Specifična snaga: 17,71 kW/t
Specifičan pritisak na tlo: 0,83 kg/cm²
Radijus kretanja: 460-700 km
Maksimalna brzina: 70 km/h
Srednja brzina po putu I reda: 50 km/h
Srednja brzina po makadamu: 40-45 km/h
Gaz bez pripreme: 1,2 m
Gaz sa pripremom od 5 minuta: 1,8 m
Podvodni gaz: 5 m
Savlađuje vertikalnu prepreku: 1,25 m
Savlađuje rov: 3 m
Uspon: 66%
Bočni nagib: 55%
0 Primjedbe