Razvoj lakog tenka Stingray je započeo januara 1983. godine u američkoj firmi "Cadillac Gage Textron" (danas "Textron Marine & Land Systems"). U razvoju sistema naoružanja i kupole učestvovala je i britanska firma "Royal Ordnance". Od novog vozila zahtevano je da ima malu masu, visoku pokretljivost, male dimenzije (mogućnost transporta avionom C-130 Hercules), da bude naoružano standardnim NATO naoružanjem za borbu protiv lako oklopljenih ciljeva. Prvi prototip je završen avgusta 1984, a dva meseca kasnije su izvršena prva ispitivanja. Prototip je 1986. godine prebačen u Tajvan, da bi oktobra 1987. oružane snage Tajvana naručile 108 ovih tenkova. Isporuka vozila trajala je od 1988. do 1990. godine.
Kako je tokom razvoja tenka Stingray prioritet dat pokretljivosti i vatrenoj moći, oklopna zaštita je morala biti umanjena. Oklop je izrađen od legure "Cadloy" (nikl-kadmijum i aluminijum), štiti od projektila kalibra 7,62 mm, a sa prednje strane je pojačan tako da izdržava pogotke projektiila kalibra 14,5 mm.
Osnovno naoružanje čini modifikovani britanski top 105 mm L7A3 sa gasnom kočnicom i termalnom oblogom cevi. U borbenom kompletu nalaze se ukupno 44 metka, od čega osam u kupoli, a ostatak u oklopnom telu ispod kupole. Ovakav smeštaj granata predstavlja veliku opasnost za posadu, jer pogodak u bok iz mitraljeza 12,7 mm može izazvati eksploziju municije i uništenje tenka.
Pored topa, Stingray je naoružan i sa dva mitraljeza - spregnutim M240 kalibra 7,62 mm i protivavionskim Browning M2HB kalibra 12,7 mm montiranim iznad pozicije komandira. Na kupolu su postavljena dva četvorostruka bacača dimnih kutija M257 kalibra 66 mm. Sistem za upravljanje vatrom DFCS firme "Marconi" je kompjuterizovan, ali u standardnoj varijanti ne podrazumeva stabilizator topa.
Za pogon se koristi dizel motor Detroit Diesel 8V-92TA, maksimalne snage 393 kW (535 ks) pri 2300 obrtaja u minuti. Sistem nezavisnog oslanjanja sa torzionim štapovima je razvijen na osnovu komponenti korišćenih na samohodnoj haubici M109. Vek gusenica iznosi oko 4000 pređenih kilometara.
U standardnu opremu tenka spada automatski protivpožarni uređaj, sistem NHB zaštite i radio uređaj.
Poboljšana varijanta vozila označena Stingray II razvijena je 1996. godine. Ovaj tenk ima novi sistem za upravljanje vatrom (preuzet sa tenka M1A1 Abrams) i dodatne oklopne ploče koje štite od pogotka projektila kalibra 23 mm. Do danas Stingray II nije uveden u serijsku proizvodnju.
TAKTIČKO-TEHNIČKE KARAKTERISTIKE
Kalibar topa: 105 mm
Kalibar spregnutog mitraljeza: 7,62 mm
Kalibar protivavionskog mitraljeza: 12,7 mm
Borbeni komplet topa: 32 metka
Borbeni komplet spregnutog mitraljeza: 2400 metaka
Borbeni komplet PAM-a: 1100 metaka
Posada: 4
Masa praznog vozila: 19387 kg
Borbena masa: 21205 kg
Dužina sa topom napred: 9,3 m
Dužina oklopnog tela: 6,448 m
Širina: 2,71 m
Visina: 2,55 m
Klirens: 0,46 m
Snaga motora: 493 kW
Specifična snaga: 23,24 kW/t
Specifičan pritisak na tlo: 0,72 kg/cm²
Kapacitet rezervoara za gorivo: 757 l
Radijus kretanja: 483 km
Maksimalna brzina: 67 km/h
Gaz: 1,07 m
Savlađuje vertikalnu prepreku: 0,76 m
Savlađuje rov: 2,13 m
Uspon: 60 %
Bočni nagib: 40 %
0 Primjedbe