EU liči na Jugoslaviju pre raspada

Neformalni samit lidera Evropske unije u Bratislavi pompezno je završen usvajanjem deklaracije, kojom čelnici 27 zemalja-članica, prvi put bez Velike Britanije, obećavaju da će do marta sledeće godine izraditi „viziju atraktivne i uspešne Unije“, kojoj građani mogu da veruju i koju da je podrže.

Međutim, senku na ova velika obećanja bacio je mađarski premijer Viktor Orban, ocenivši da je „samit bio neuspešan kada je reč o migrantskoj politici“, a italijanski premijer Mateo Renci je čak odbio da prisustvuje zajedničkoj konferenciji za novinare sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel i francuskim predsednikom Fransoa Olandom jer, kako je rekao, ne deli njihove zaključke.

Ima li EU, ovako podeljena, snage i kapaciteta da se izbori sa izazovima sa kojima se suočava, ili su migrantska kriza i „bregzit“ obeležili početak kraja najveće evropske zajednice država?

Političkog analitičara Dragomira Anđelkovića samit u Bratislavi podseća na razne sednice Centralnog komiteta Saveza komunista Jugoslavije, desetak godina pre raspada zemlje. I tada se, kako kaže, mnogo pričalo o vizijama budućnosti i konsolidaciji države, a od svega toga nije bilo ništa i zemlja se urušila.

„Isto to sada radi Evropska unija — jake reči, velike fraze, što zapravo svedoči o njenoj slabosti jer tamo gde postoji spremnost i konkretne mere da se poboljša stanje nisu potrebne fraze, a tamo gde svega toga nema — beži se u retoriku. Nažalost, EU u velikoj meri podseća na Jugoslaviju pred raspad ili Sovjetski Savez u fazi kada se već ozbiljno tresao“, objašnjava Anđelković za Sputnjik.

Prema njegovim rečima, neki unutar ove zajednice država pokušavaju da nametnu svoje viđenje budućnosti.

„To je, pre svega, Nemačka. Međutim, to viđenje je jednostrano i ne uključuje interese drugih država, pa se sve više zemalja buni zbog takvog koncepta. Ni za vreme bolje finansijske situacije EU strukturalno nije bila dobro uređena jer je to bio jedan birokratski mehanizam koji je zastupao interese moćnih lobija, a ne država članica, a pogotovo to nije slučaj sada kada je nastupila ozbiljna kriza koja već dugo traje i kada je Britanija u kontekstu te krize napustila EU. Jasno je da taj klub ima sve manje budućnosti“, kategoričan je Anđelković.

Dragan Đukanović, potpredsednik Centra za spoljnu politiku, međutim, ne gleda na ono što se desilo u Bratislavi kao na neku veliku krizu unutar Unije.

„Naravno, EU se nalazi pred odgovorima na ’bregzit‘ i mnoga druga pitanja, ali mislim da treba sačekati neko vreme i videti kako će se stvari unutar samog sistema Unije razrešiti. Međutim, ne bih nazvao ’bregzit‘ početkom kraja Unije, jer se oduvek znalo da dominantno mnjenje u Velikoj Britaniji ne prihvata članstvo u ovoj organizaciji. Možda će ’bregzit‘ čak doprineti jačanju i unutrašnjoj stabilizaciji EU, ukoliko u narednih nekoliko godina dođe do novog prekomponovanja unutar same Unije“, kaže Đukanović za Sputnjik.

Očigledno je, navodi Đukanović, da EU potresaju višestruke krize, ali će ona morati da ih prevaziđe i krene ka novom konceptu razvoja. Politički analitičar Dragomir Anđelković, međutim, nije optimista po pitanju funkcionisanja EU u narednom periodu.

„Imaćemo agoniju u narednim godinama kao što smo imali sa Jugoslavijom i Sovjetskim Savezom. Biće raznih pokušaja, ali teško da će se ovakva EU spasiti. Moguće je da će biti transformisana u nešto novo, na primer višeslojnu zonu integracija sa nekoliko zemalja okupljenih oko Nemačke, pa onda jedan krug slabije povezanih zemalja i tako dalje, ali ovo što sada imamo sigurno u ovom vidu neće opstati“, zaključuje Anđelković za Sputnjik.