Jugoslovenska Narodna Armija je u sastavu obalske odbrane posedovala sovjetski raketni sistem dugog dometa Obala-More tipa P- 5K Pyatyorka (NATO oznaka SS-N-3C Shaddock) tacnije njegovu mobilnu obalsku verziju nazvanu NATO kodnim nazivom SEPAL.
Mobilna varijanta izvedena je od postojece palubne i podmornicke verzije koja je bila ugradena na veci broj sovjetskih raketnih krstarica i podmornica. Shaddock je razvijen pocetkom 60-tih i do 80-tih doživeo desetak razlicitih podverzija.
Radi se o raketama koje su u SSSR-u i na zapadu bile klasifikovane kao nosaci nuklearnih bojevih glava, dok ih je JNA posedovala sa "obicnim" konvencionalnim, jer smo kao nesvrstana država bili potpisnici zabrane o širenju nuklearnog oružja.
Za Sepal (Shaddock) sira javnost je saznala negde sredinom 90-tih kada je poznati vojni komentator M.Lazanski pravio reportažu o vojnim manevrima ratne mornarice gde je predstavljajuci sistem BROM (Baterija Raketa Obala-More SS-N-2C ;), spomenuo i Shaddock, ali ga nažalost nije snimio. U stvari videlo se iz daljine jedno transporno sredstvo koje je na sebi imalo ogromnu "cev" prekrivenu ceradom. Transporter-kamion MAZ je predstavljao ujedno i lanser.
Domet rakete je 450 km i sa ovim sredstvom mogli smo kontrolisati, a i gadjati svaki cilj koji bi ušao u Jadransko more vec na Otrantskim vratima. Ako izuzmemo teški frontovski mobilni raketni sistem tipa LUNA (FROG-7) koji je bio u sastavu KoV JNA i imao domet 60 do 80 km ipak je Shaddock bio bez premca.
Raketa je kombinovana radio i IC (infra crveno) vodjena. Naime, po ispaljenju, raketa se navodi sa kopna (do horizonta) i na sredini putanje (oko 200 km iza horizonta) primenjuje se sistem radio vodjenja sa aviona ili helikoptera. U završnoj putanji raketa koristi IC navodjenje.
Bojeva glava (konvencionalna) iznosi oko 620 kilograma razornog eksploziva i sa tom razornom moci u stanju je da potopi svaki veci brod klase krstarice ili cak nosac aviona. Nuklearna b/g iznosila je 1 kt.
Kao što je sada Sunburn (SS-N-22); Shaddock je svojom pojavom 60-tih na zapadu predstavljao strah i trepet, pogotovu što su rakete na sovjetskim brodovima obicno bile sa nuklearnim bojevim glavama.
Sama raketa težila je preko 2 tone, imala je dužinu nešto vecu od 10 metara, sa precnikom od jednog metra i razmahom sklopivih krila (kao kod rakete STYX) oko 2 metra.
Koliko i kada je JNA nabavili ovih sredstava, nije poznato. Ocigledno da je to i onda a i sada strogo cuvana vojna tajna.
0 Primjedbe