Dok jedni nalaze niz razloga zbog kojih tvrde da im je život u SFRJ bio bolj, drgi ni malo ne žale za Jugoslavijom. Ovo je lista od 14 razloga zašto je nekada bilo bolje!
Tržište
Racionalni ljudi žale za tržištem. Tržište od 22 miliona ljudi daje više prilika za zaradu. Omogućuje proizvodnju većih serija proizvoda sa nižim konačnim cenama. Carine i druge prepreke su manje.
Socijalna prava
Zdravstvo i školstvo bili su besplatni. Liste za čekanje bile su kraće. Radno mesto je bilo sigurno kao smrt – praktično vam ga niko nije mogao oduzeti.
Milicija
Neke stvari koje vam današnja policija reši u roku nikad, milicija je rešavala u roku odmah. Nisu se preterano morali brinuti oko ljudskih prava, nezavisne kontrole, i slično. Pendrek su zvali "vaspitna palica".
Kontejneri
Nikada nijedan čovek nije u SFRJ viđen da kopa po kontejnerima. Danas nema kontejnera koji svakog jutra ne okuplja mnoge nesrećnike koji u njemu traže plastične boce i zavežljaje koje im ostavljaju dobri ljudi.
Takmičenje naroda
Jugoslavija je bila neka vrsta takmičarske arene za brojne narode. Svi koji su živeli u njoj takmičili su se s nekima drugima. To je uvek dobro ako se odvija u fer uslovima. Očito je da su, recimo, utakmice Zvezde i Dinama, Hajduka i Partizana, Hajduka i Zvezde – da se zadržimo samo na hrvatsko-srpskim relacijama – bile “više od igre”. Odigravale su se pred prepunim stadionima, uvek u uzavreloj atmosferi sudnjega dana.
Utakmice “velike četvorke” bile su tako magnetične da ih danas, kao argumet za obnovu jugolige, koriste čak i najfanatičniji protivnici Jugoslavije, npr. Ćiro Blažević, poznatiji kao Miroslav.
Omladinske radne akcije
Danas ljudi ne vole da rade ni kad im se plati – nekada su na radne akcije širom Jugoslavije hrlile hiljade i hiljade mladih ljudi kojima je to bilo jedinstveno iskustvo. Rad, kolektivno zajedništvo, idealizam, muzika, ljubav, žuljevi, disciplina, pobuna, simboli – sve je bilo na radnim akcijama, i što je najvažnije, odlazak od roditelja u svet slobode. Oni koji su bili na njima, i danas ih pamte kao jedno od najlepših iskustava života.
Kinematografija
Jugoslavenski filmovi su dobijali nagrade u Veneciji, Berlinu, Cannesu, Karlovym Varima, pa čak i Oskara.
Spoljni dug
Jugoslavija je 80-ih upalila sve crvene alarme zbog spoljnog duga koji je narastao na 20 milijardi dolara. Bila je to predratna situacija. Iako je reč o dugu države a ne opštem dugu, valja imati na umu da su današnje republike bivše Jugoslavije dužne preko 170 milijardi dolara.
BDP
Bruto proizvod većine država bivše Juge tapka u mjestu.
Stanoarsko pravo
Vrlo kratko: nije bilo moguće isterati iz stana ljude sa stanarskim pravom.
Krediti
Vrlo kratko: nekad su krediti zadavali glavobolju bankama a ne građanima, a 80-ih bi vrednost kredita zbog inflacije bila svedena na kutiju šibica. Naravno, nisu mogli svi dobiti kredit, ali oni koji su ga dobili bili su srećnici.
Zaposlenost
Nezaposlenost je bila i do četiri puta manja nego danas.
Krađa i korupcija
Bile su neuporedivo manje nego danas. Svi pojavni oblici, izuzev onih koji su vezani za prirodu sistema, postojali su kao zametak ovoga što se danas razvilo do čudovnišnih razmera. Neki pojavni oblici krađe i korupcije mogući su samo u kapitalizmu, poput menadžerskih kredita, kredita s deviznom klauzulom, uništavanja fabrika kako bi se dobili placevi, i sl.
Kult bezličnosti
Osim kulta ličnosti vladao je i kult bezličnosti, pa su pojave individualizma bile osuđivane kao buržoaske. Igor Mandić s leptir mašnom početkom 70-ih bio je predmet opšteg društvenog zgražanja.
0 Primjedbe