Josip Broz Tito umro je u nedelju 4. maja 1980. godine u 15.05 časova na Klinici za srce i krvne sudove Kliničkog centra u Ljubljani, svega tri dana pre svog 88-og rođendana. Četiri dana nakon što su Jugosloveni saznali jednu od najpotresnijih vesti, drug Tito sahranjen je u Beogradu.
Vest o Brozovoj smrt rečenica je koju mnogi i danas pamte.
„Umro je drug Tito. To su večeras saopštili Centralni komitet Saveza komunista Jugoslavije i Predsedništvo Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, radničkoj klasi, radnim ljudima i građanima, narodima i narodnostima Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije - izgovorio je Miodrag Zdravković, unapred određen glavni spiker Televizije Beograd.
Titova zdravstveno stanje drastično se pogoršalo još u febrauaru te godine, pa su pripreme za sahranu, plan nazvan "Dan D + 4" počele nekoliko meseci ranije. Taj plan podrazumevao je i televizijski prenos koji je direktno prenošen u 40 zemlja sveta.
Ceremonija saharane popčela je tačno u podne 8. maja 1980. godine kada je telo doživotnog predsednika SFRJ izneto iz Skupštine Jugoslavije. Titov kovčeg je iznelo 8 admirala i generala JNA.
Dugačka pogrebna kolona je krenula Ulicom kneza Miloša i Bulevarom Oktobarske revolucije do bivše zimske bašte Titove rezidencije, Muzeja "25. maj“ i Kuće cveća. Poslednji govor održao je Lazar Koliševski ispred Kuće cveća i tribine postavljene za strane državnike
Danas, sahranu Josipa Broza tita mnogi nazivaju najvećom sahranom u istoriji čovečansta jer, kao nikada do tada u vreme hladnoratovskih odnosa, rame uz rame, u pogrebnoj povorci šetali su i zapadni političari i komunističke vođe i kraljevi i predsednici.
Sahrani je prisustvovalo 124 delegacije zemalja. Poslednji pozdrav drugu Titu uputilo je 38 šefova država (kraljeva i predsednika), 5 prinčeva, 7 potpredsednika republika, 6 predsednika parlamenata, 10 predsednika vlada, 3 potpredsednika vlada, 12 ministara inostranih poslova, 20 članova vlada i 21 državni funkcioner.
Uz zvuke Internacionale, kovčeg sa telom Josipa Broza je u 15:00h unet u Kuću cveća.
Njegova smrt označila je kraj jedne ere. Narednih desetak godina svakog 4. maja u 15:05 su se širom SFR Jugoslavije uključivale sirene i svako bi bio obavezan da minutom ćutanja na mestu gde se zatekao oda poštu.
Rukovodstvo SFRJ i Saveza komunista Jugoslavije odlučilo se da posle Titove smrti svoju politiku doktrinu nazove „I posle Tita - Tito!“, pa je stoga bilo neprimereno poslednje počivalište Josipa Broza Tita nazivati grobom ili mauzolejom, već je ustanovljen eufemizam „Kuća cveća“. Ovaj naziv postao je opšte prihvaćen s obzirom da je Titov grob bio okružen velikim cvetnim žbunovima i zadržao se i posle raspada SFRJ.
0 Primjedbe