Zabranjeni snimci Tita i Jovanke: O Draži, Jasenovcu i kraju SFRJ

Jovanka Broz u besu je dohvatila telefon i razbila ga o zemlju, uz besan uzvik: 

"Što nas ovi gadovi prisluškuju!?" 

Rečju “gadovi” opisivala je ljude Aleksandra Rankovića, Titove desne ruke. Kako vidimo iz “Titove sobe tajni” - dokumentarnog serijala nastalog iz Aladinove pećine s blagom, bunkera Filmskih novosti u kojima su nekoliko decenija filmski materijali s dvora Brozovih skupljali prašinu - Jovanka Broz je, prema izjavi Milana Žeželja, Titu stalno punila uši tezama kako će ga “Srbi ubiti!” 

"Nijedan njihov vladar nije dočekao smrt u krevetu", vikala je, a Žeželj prenosio Slavki Ranković, supruzi Aleksandra Rankovića. 

Tu dolazimo do njenog ličnog motiva za tu opsesiju. 

"Ne želim da završim kao Draga Mašin", vikala je Jovanka. 

Ubistvo Aleksandra Obrenovića i Drage Mašin izazvalo je oštre osude u Evropi, ali i strah Jovanke Broz decenijama kasnije. 

Jovanka je, kako vidimo iz materijala, bila pupčanom vrpcom vezana za Ivana Stevu Krajačića, hrvatskog ministra policije i glavnog ruskog obaveštajca na Balkanu. 

U “Titovoj sobi tajni” čujemo svedoke koji opisuju kako je Jovanka, sa Stevom Krajačićem, planirala ugradnju uređaja za prisluškivanje sopstvene prostorije, što je trebalo da posluži kao izgovor - i poslužilo je - da se reše Rankovića. 

Rankovićev pad počeo je kad je odbio Titovu naredbu da formira partijsku komisiju koja je trebalo da ispita “drsko i bezobrazno držanje Lazara Koliševskog, šefa makedonskih komunista”. 

Ranković je tu naredbu odbio da izvrši i time se zamerio Jovanki, koja je u velikoj meri doprinela njegovom padu, mada to nije bio jedini razlog smene. 

Ranković se, naime, kotirao kao drugo ime za tajnopolicijsku represiju - a koliko je Udba bila moćna, dovoljno govori to da tu službu i danas, godinama nakon raspada Jugoslavije, i decenijama nakon ukidanja kao političke tajne policije, mnogi građani doživljavaju glavnim kreatorom političkih zbivanja u Jugoslaviji. 

Ili jednim od glavnih. Te Jovankine intrige nisu bile tek dvorske spletke bez političke težine. Premda nije imala formalnu političku poziciju, bila je važan politički faktor. Nakon smene Rankovića ustavnopravni i politički karakter Jugoslavije dramatično se izmenio. 

Republike su ojačale državnost, policije su postale republičke ustanove, a represivni aparat preuzeli su ljudi skloni federalizmu. 

Jovanka Broz bila je, možda i neželjena, ali važna, uticajna i bogata “kuma” ovdašnjih državnosti... Iz materijala Filmskih novosti nastala je serija od 28 epizoda u trajanju od 53 minuta. 

"Ekipe Filmskih novosti snimale su Tita po nekoliko sati dnevno, a za filmski žurnal se koristio samo manji deo. S ove vremenske distance, snimci koji nisu prikazani, ili koji čak nisu nikad ni montirani, zanimljiviji su od onih koji su ranije prikazivani, a uz relevantne komentatore i sugovornike, svjedočanstvo koje nas približava istini", rekao je za Blic Vladimir Tomčić, direktor Filmskih novosti. 

U obilju materijala koji je nastajao od 1945. do 1980. ima i bisera poput onog u kom Tito vozi luksuzni automobil maksimalnom brzinom kroz šumu na Brionima. 

"Titove bolesti su bile tabu teme i od javnosti je skrivano da je on do 1960. bio pet puta operisan. U medijima se o tome nije govorilo, a mi imamo snimke iz bolnice, postoperativni period... Takođe, Tito i vojska do sada nisu obrađena tema", rekao je Tomčić.

Materijali o Titu i vojsci su više nego zanimljivi. Autor te epizode, Miroslav Lazanski napravio je epizodu kao da je Josip Broz i dalje živ. 

Slikajući se na tenkovima i drugim oružjima i oruđima Titove vojske, Lazanski je otkrio zapanjujući podatak. 

Novinar "Politike" navodi kako je Josip Broz Tito nakon izbijanja druge tršćanske krize 1974. godine - reč je o krizi u određivanju granice s Italijom - digao dve divizije vojske koje je poslao na granicu s Italijom, a sam obuo čizme i otišao na izdvojeno zapovedno mesto u Sloveniju, u Vinicu. 

Godinu kasnije Italijani su potpisali Osimske sporazume, kojima pristaju na granicu s tadašnjom Jugoslavijom. Tito je tada imao 84 godine, a Italija je bila članica NaATO-a, no on se očigledno nije dao impresionirati. 

Koča Popović, njegov slavni general - koji je do smrti vozio „spaček“ - jednom je rekao da je Broz bio “kondotjer”, profesionalni ratnik uvek spreman na izazov... 

U Sobi tajni čujemo i Hruščovljevu izjavu, prema kojoj je Tito bio poslednji socijalistički car, čiji je način života bio više nego raskošan. Jovanka je, vidimo u seriji, ispod rezidencije u Užičkoj ulici na Dedinju, svojevoljno sagradila podzemno sklonište površine preko 300 kvadratnih metara. Na upozorenja arhitekata, da će to ugroziti statiku objekta, nije se ni osvrnula. 

Dok su joj u vili radili kupatilo, svakoga dana nekoliko je puta pozivala s Briona, kako bi proverila tok radova. Kad se vratila, napravila je inspekciju. 

Nije bila zadovoljna kupatilom, pa je naredila rušenje zidova. Kad su zidovi srušeni, pomerila ih je nekoliko centimetara... S vilom u Bugojnu bio je veći problem. 

Vila u Bugojnu - Titovom omiljenom lovištu - građena je dva puta: jednom na prevelikoj nadmorskoj visini, pa je srušena, a drugi put onako kako je i trebalo na 650 metara iznad mora. 

Tito je voleo Bugojno, a Bugojanci su voleli Tita - konačno, nakon što je on počeo da posećuje taj grad, Bugojno je napredovalo i postalo četvrti po standardu grad u tadašnjoj državi. Predsednik opštine proslavio se ulizivačkom izjavom Titu - Druže Tito, dok je Bugojanaca, biće i međeda... 

Josip Broz Tito je, saznajemo iz jedne epizode, pokušao i gajenje krokodila, ali je više voleo pudlice. Pudlice su se zvale Bubica, Bili, Džimi i Linda. 

Zanimljivo je da su sve nosile zapadnjačka, američka imena. U epizodi o tajnama Titovih rezidencija vidimo i čuvenu vilu na ostrvu Vangi. Tito je to ostrvo zapazio dok je bilo pusto i odlučio na njemu da napravi svoj mali raj. 

Sagradio je zgradu, u čiji podrum je stavio bravarske mašine i foto-laboratoriju. Samu laboratoriju poklonio mu je američki predsednik Džon F.Kenedi, koji je kasnije tragično stradao u nikad razjašnjenom atentatu u Dalasu. 

Na spratu kuće bila je Jovankina spavaća soba, a u njoj grafika Pabla Pikasa, Titovog prijatelja, najvažnijeg slikara 20. veka.

Jovanka inače među osobljem nije uživala veliku popularnost. Iz filma saznajemo da im je često pretila, vređala ih i nazivala ih „ološem“. Osoblje je iritala i njena čudna navika da se po rezidenciji šeta s torbicom koju je nosila preko ruke. 

“Tito je svakako morao znati za ovaj Jovankin teror nad zaposlenima”, kažu svedoci. 

“Ali nije ništa poduzimao”..Brozovi su primili oko 55 000 poklona i kao što nalažu protokoli, uzvatili isto toliko puta U poklonima su se isticala dva cara, iranski Reza Pahlavi, i etiopijski Hajle Selasije. U vili je postojala i “mornarska soba” u kojoj su bile ribarske mreže, drveni pod, fenjeri i brojni ribarski rekviziti. U toj je sobi Tito sa Nehruom i Naserom napisao nacrt deklaracije Pokreta nesvrstanih, koji je kasnije postao treći najvažniji svetski savez. Jovanka se hvalisala da je upravo ona osmislila Pokret nesvrstanih... 

Iz dokumentaraca saznajemo i druge zanimljive stvari. U dokumentima o venčanju nacionalno se izjasnio kao Hrvat. Punih godinu dana niko u zemlji, osim užeg kruga saradnika, nije znao da se Tito oženio. Venčanje je priznao tek kad je u posetu došao Entoni Idn, britanski ministar spoljnih poslova i potpredsednik vlade. 

Poznate Titove maserke, mlađahne sestre Grbić, Titu je doveo Stane Dolanc. Tako ispada da mu je suprugu namestio ruski obaveštajac Stevo Krajačić, a brak uništio slovenački policajac... Nije poznato, čujemo u filmu, “šta je on njima dao za zadatak, ali da su radile po njegovim nalozima, više je nego jasno”... 

Darijana Grbić kaže: "Bila sam fizioterapeut i svoj posao sam obavljala uredno i normalno. Ako je neko i samo pomislio da između mene, devojke od 20 godina, i čoveka od 80, uz to i šećeraša, postoji nešto više - taj nije normalan. A da li je Jovanka bila ljubomorna ili ne, to nije moja stvar.” 

Jovanka je - saznajemo u Kući tajni - 15. juna 1977. godine presekla i rekla da više ne želi da živi sa njim. Nakon što se jedne noći iskrao iz hotela i otišao na Galeb, gde je bila Darijana, a Jovanka ga je pratila. On je to prihvatio bez pogovora i od tada se supružnici Broz više nisu videli. 

U priči o Jovanki i Titu, autori serije primećuju i dosta čudnih koincidencija. Udala se - kažu - za Josipa Broza kad je imala 28 godina; ostala bez njega nakon 28 godina braka. U zatočeništvu, pod budnim okom ljudi iz Službe državne bezbednosti, bez dokumenata i mogućnosti kretanja, takođe je bila 28 godina. 

Na Titovom dvoru živela je kao kraljica; uprskos svemu, ona je gubitnik. Dala je sve, ponešto i dobila, da bi na kraju živela život odbačene i unesrećene usamljenice...