Pominjanje Jugoslavije, otkako je nema u granicama u kojima je pamtimo sa onih velikih, zidnih, reljefnih mapa iz učionica za geografiju, uglavnom je, nekako isuviše, lično pitanje. Od onih na koje svako u današnjem tzv. regionu, preovlađujućem nazivu za prostor Jugoslavije, ima odgovor. Bilo da je makar malo iskusio život u njoj, bilo da se poziva na "sećanja" svojih roditelja, rodbine, prijatelja, katkad i udžbenika istorije, dok ovo poslednje, od Vardara pa do Triglava, uglavnom i najviše znači nastavak ratova devedesetih – drugim sredstvima.
TRI LIČNE SLIKE:
Recimo da postoje bar tri slike koje potpisnicu ovih redova, vršnjakinju Ustava iz 1974. godine, sećaju na Jugoslaviju. Prva je iz Perazića dola početkom osamdesetih, na Crnogorskom primorju, i deo je porodičnih sećanja. Tamo su decenijama letovali partizanski fotoreporter i potonji režiser Žorž Skrigin i glumac Dragutin Guta Dobričanin, obojica sa svojim porodicama. Kako se okupi društvo, što na Velikoj plaži, što na nekoj terasi u hladu, ili u večernjim šetnjama do Petrovca, tako Dobričanin (za one mlađe koji ga se ne sećaju, Vasa S. Tajčić iz TV serije "Pozorište u kući") počne da smišlja šale koje su se posle godinama prepričavale kao anegdote. Jedna od njih ide ovako: kad bi se pričalo o Drugom svetskom ratu, zbegovima, partizanima, ofanzivama koje je Skrigin, autor čuvenog portreta vrhovnog komandanta Josipa Broza Tita koji je objavljen i na nemačkoj poternici, kao borac u NOV-u zabeležio svojom kamerom, sa iskrenom tugom u glasu pričao je kakav je profesionalni propust napravio, samo zato što u presudnom trenutku nije imao snage od umora i gladi da izvadi svoj "rolejfleks". "Jednom, u praskozorje, na Sutjesci", pričao je, "nakon marša od skoro dva dana izbijemo pred Tita! Vrhovni komandant, tu, preda mnom, nasapunao lice i brije se! Ne mogu prežaliti taj trenutak koji sam propustio", bio je besan na sebe i četiri decenije kasnije čovek koji je razvijao filmove u ratu pomoću vojničkih konzervi i sunđera. Dobričanin ga je tu spremno dočekao mrtav ozbiljan: "Eh, Žorž, četiri godine sam nosio foto-aparat na grudima, ali svog komandanta nisam uspeo da slikam kako se brije!" Skrigin se trgne, pomalo uvređeno: "Kako, kako? Pa gde si ti, Guta, bio u ratu, s kojom vojskom?" Dobričanin: "Kako s kojom, Žorž? Pa kod đenerala Draže." Društvo prasne u smeh, a Skrigin će, shvativši da se Guta opet šali kad je on sasvim ozbiljan, odobrovoljeno: "Guta, sram te bilo!"
Druga je pomalo tračerska, iz novina, ali se urezala u pamćenje. Naime, čuvene su osamdesete u glavnim gradovima Jugoslavije ostale upamćene i po tim nekim dekadentnim žurkama i famoznim provodima, mada očevici tvrde da ih jeste bilo, ali da nisu bile toliko glamurozne. Bebi Dol je, međutim, upamtila kako je odlazila u Sarajevo kod Gorana Bregovića s pokojnom Mirom Mijatović, ćerkom Brozovog naslednika Cvijetina Mijatovića: "Petkom po podne okupili bismo se, došao bi šofer i odvezao nas na batajnički aerodrom, letimo za Sarajevo. Budemo tamo do ponedeljka ujutro, onda nas pilot vrati u Batajnicu, a šofer u školu. U suštini bilo je to pitomo i pozitivno društvo. Ja u Parizu, zovu me drugarice, veče posle ne znam čega, i kad čujem kako su se provele, hoću da crknem što nisam u Beogradu."
Treća slika, u predvečerje rata i raspada Jugoslavije, usmeno pripovedanje. Selo kraj Vrnjačke Banje, vreme – svinjokolj. Stari Jermenin, koji je u Drugom ratu bio u četnicima, posle odležao 20 godina u zatvoru ili tako nešto, ćuti i "redi" svinju. A sin mu s prijateljima progovorio reč, dve, uz rakiju. I počne se o politici sve glasno da stari otac čuje, hoće namerno da ga isprovociraju jer ćuti, čini se, otkako je iz zatvora izašao: "E dosta je bilo i Titinog, i Briona i našega ćutanja, zašto? Što nam se grobovi ne znaju gde su? Što izginusmo za Jugoslaviju? Jednom i mi da vidimo šta je naše!" Ćuti starac, ćuti i "redi", a onda podigne nož i vikne: "Nekem će i ovaj da presudi!"
Te tri slike o višedecenijskoj fascinaciji Josipom Brozom, deci "crvene buržoazije" i Jermeninu četniku, možda najslikovitije govore o kompleksnosti države koju su, kako reče sociolog Jovo Bakić za "Vreme", s početka XX veka sanjali najbolji umovi Srbije – Jovan Skerlić, Jovan Cvijić, Stojan Novaković.
Danas se, opet, Jugoslavija i jugoslovenstvo spominju diljem regiona. Ne toliko zbog okruglih godišnjica – 25 godina od raspada Titove Jugoslavije i 95 godina od Vidovdanskog ustava, prvog ustava Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, nego zato što je britanski referendum o izlasku iz EU mnoge podsetio na slovenački i hrvatski referendum posle kojih su ove dve bivše jugoslovenske republike proglasile nezavisnost, čime je zvanično umrla "velika" Jugoslavija. Ima tome više od mesec dana, dakle pre britanskog referenduma, kako je u slovenačkom poslovnom dnevniku "Finance" ocenjeno da Evropska unija podseća na Jugoslaviju uoči raspada. Ta "slika savršeno mirnog ponovnog uvođenja granica u nekada otvorenoj evropskoj zoni i uspona radikalnih političkih snaga" ukazuje na to da više niko ne veruje u dosadašnju EU. "Čak ni predsednik Borut Pahor kao večiti optimista ne krije sumnju da EU može da opstane ovakva kakva je", piše list i ocenjuje da je Pahorova vizija o "ujedinjenim evropskim državama" izvodljiva koliko je 1989. godine to bio plan o reformi jugoslovenske federacije, koji je izneo njen poslednji premijer Ante Marković. I još nešto je podsetilo ljubljanski "Finance" na vreme koje je prethodilo raspadu Jugoslavije, a to je debata o fiskalnoj uniji: "Baš kao što su slovenački poreski obveznici svojevremeno opravdano dovodili u pitanje korist od izdvajanja novca za Kosovo i druge siromašnije delove federacije, mnoge bogate države članice EU se danas pitaju zašto bi trebalo da izdvajaju novac za neke siromašne zemlje, a da čak ne znaju ni gde se one nalaze. Jedna od njih je susedna Austrija, gde je kancelar Verner Fajman juče podneo ostavku zbog loših izbornih rezultata, dok krajnjoj desnici ide na ruku ovakva situacija. Sumnjam da iko ko u Sloveniji pamti vreme od pre 25 godina, može da zavidi Britancima, Nemcima ili Austrijancima na njihovom pragmatičnom samoljublju", stoji u tekstu.
0 Primjedbe