PARTIZANKA STANA JE BILA PRVA AMBASADORKA U NORVEŠKOJ: Njen lik se nalazio se na lecima koji su deljeni širom Evrope (FOTO)

Njen bataljon je igrao važnu ulogu u odbrani bosanskom grada Drvar u maju 1944. godine kada su nemačke snage pokušale da uhvate partizanskog lidera Josipa Broza Tita

Stana je rođena 1920. godine u Baru, u Crnoj Gori. Učila je da postane učiteljica ali su je životne okolnosti odvele u drugom pravcu. Ubrzo nakon diplomiranja, Kraljevina Italija je okupirala Crnu Goru 1941. godine što je obeležilo početak Drugog svetskog rata. Kao neko ko je verovao u komunističke ideale, Stana se priključuje Partizanima i postaje prva žena komesar u Jugoslaviji.

Tokom rata je dva puta ranjena, ali je visoko odlikovana — činom pukovnika. Njen bataljon je igrao važnu ulogu u odbrani bosanskom grada Drvar u maju 1944. godine kada su nemačke snage pokušale da uhvate partizanskog lidera Josipa Broza Tita.

Tokom boravka u Drvaru, britanski vojni fotograf Džon Talbot ju je slikao i te fotografije su se našle na lecima koji su distribuirani širom Evrope kako bi podstakli otpor pred okupatorima.

Posle rata je diplomirala na Filozofskom fakultetu u Beogradu i zatim obavljala niz zvaničnih funkcija u državi – ​​od poslanika u Saveznoj skupštini i predsednice Odbora Veća naroda za spoljnu politiku do pomoćnika saveznog sekretara za rad. Sve dok se jednog dana 1963. godine dogodilo nešto neobično — Tito se pojavio u njenoj kancelariji i rekao:

“Znaš šta, Stano, Norveška je naš veliki prijatelj. Pokazalo se to za vreme rata kad su njihovi pomogli naše ljude da prežive nemačke logore, hladnoću i glad, tamo, na samom severu. Kad budem otišao u posetu, želio bih da me, kao naš ambasador u toj zemlji, dočekaš – ti. Bila si prva žena komesar u ratu, zašto ne bi mogla da budeš i prva žena ambasador u miru. Mislim da bi to Norvežani pozdravili”.

Kada je stigla u Oslo, u lokalnim novinama se pojavio članak pod naslovom “Dobro došli u Norvešku po drugi put”, koji je referisao na letke iz 1944. Ovi leci sa Staninim likom su inspirisali norveškog slikara Arne Taraldsena, koji se takođe borio protiv nemačke okupacije u ratu. Kada je video letak, stavio je njen lik na platno četkicom koju je napravio od svoje kose.

Stana je tokom boravka u Norveškoj upoznala svog budućeg muža, norveškog reditelja Evgenija Arnesena koji je umro 1969. godine. Stana je takođe bila glavna osoba u kampanji za imenovanje Tita za Nobelovu nagradu za mir 1973. godine.