Dakle, da nije bio Josip Broz rođen u Kumrovcu, u Hrvatskoj 1892. godine, koji je u Kraljevini Jugoslaviji bio hapšen i osuđivan na robiju zbog pripadnosti tada ilegalnoj KPJ. Navodno, Tito je poginuo na Sutjesci ili u avionskoj nesreći posle nemačkog napada na uporište kod Drvara ili je bio zamenjen dok je boravio u Rusiji. Prenosila se i priča izvesnog emigranta u Britaniji, Vučkovića koji je pričao da je kao narednik žandarmerije krajem 1920. godine, uhapsio mladog Josipa Broza i da taj uhapšenik nije imao tri prsta na desnoj ruci. Tito, koji je kasnije postao predsednik Jugoslavije je imao sve prste i svirao je klavir.
* Iza Tita su ostale i legende o njegovim političkim potezima, izjavama i doživljajima o kojima takođe nije smelo da se govori. Među njima su i anegdote kao što je ona da je voleo da se tajno iskrade iz Plavog voza i obezbeđenja, a zatim da pije sa Bačkopanačanima u hotelu Turist.
U nacionalnom klubu štampe u Vašingtonu, Tito je 29. oktobra 1970. odgovarao na pitanja američkih novinara. Pričalo se da je svojim duhovitim odgovorima impresionirao i najprovokativnije predstavnike sedme sile.
- Gospodine, predsedniče, šta predstavlja najveći pozitivan rezultat Niksonove posete Jugoslaviji? - pitao je jedan.
- To što sam ja danas u Americi - lakonski je odgovorio Tito.
* Knjižare u Jugoslaviji su bile preplavljene kuvarima koji opisuju šta je Tito jeo i sa kim. Tako je ostala zabeležena i dogodovština iz podzemnog prolaza na Terazijama, koji je 1970. otvorio Josip Broz Tito. U prolazu je bio instaliran i dotad neviđeni aparat za pečenje pilića, koji je radio automatski kad se u njega ubaci dinar, a dinar je tada bio "velik kao kuća"! Organizatori svečanosti su poželeli da pečeno pile iz automata prvi proba predsednik Republike:
- Ja nemam dinar - rekao je Tito. Ni njegova supruga Jovanka nije imala para pri sebi, pa je organizator upitao prisutne novinare može li ko od njih da pomogne u razrešenju neočekivane teškoće. - Imam ja - javio se novinar Ljubiša Milanović. Posle su kolege zamerale Ljubiši jer nije dobro iskoristio nesvakidašnju investiciju tako što, na primer, mogao da napiše ceo feljton s naslovom "Kako sam Titu platio ručak". U to vreme, a naročito posle Titove smrti, mnogi koji su se samo našli u blizini doživotnog predsednika pisali su o tome čitave knjige, koje su se odlično prodavale i dugo posle njegove vladavine.
0 Primjedbe