М3/М5 Stjuart

Nastanak

 Uvidevši da će prvobitni američki tenk imena M2 biti nezadovoljavajući u budućim burnim godine 1939. vojni vrh SAD se odlučio na izgradnju njegovog naslednika. U potpunoj suprotnosti s prevladavajućom ratnom teorijom toga doba te godine se donosi odluka o gradnji teškog tenka (za tadašnje doba) M3 koji će kasnije dobiti ime Li i lakog tenka M3 budućeg imena Stjuart. Kako će kasnije verzije tenka Stjuart dobiti oznaku M5 uobičajeno se kao njegovo ime prihvatilo M3/M5 kako bi se moglo razlikovati od Li tenka. Prvi primerci Stjuarta napuštaju proizvodnu traku već 1941. godine to jest samo dve godine kasnije od trenutka nastanka prvih planova.

Ratna upotreba

Prvi primerci ovog tenka doživljavaju svoje vatreno krštenje u novembru 1941. kada ih upotrebljava britanska vojska protiv nemačkog Afrika korpusa. Rezultat tog testiranja je bio katastrofalan. Strahoviti gubici povezani sa slabošću topa rezultuju ograničenjem upotrebe M3/M5 samo na katastrofalno kritične situacije. Tokom leta 1942. godine kada Britanci dobijaju dovoljno tenkova M3 Li oni ovaj laki tenk izbacuju potpuno iz ratne upotrebe.

Američko vatreno krštenje ovog tenka se dešava u drugoj polovini 1942. godine. Nakon samo jednog sukoba s nemačkim Pancer IV i Pancer VI Tigar američka vojska donosi naređenje slično Britancima zabranjujući njegovu tenkovsku upotrebu. Ostatak rata u Evropi ovaj tenk se koristi ponekad samo kao potpora pešadiji ili vozilo za istraživanje terena. Njegova kasnija jedina ratna upotreba je bila protiv Japana koji i protiv tako zastarelog tenka nije imao rešenja.
Određen broj primeraka ovog tenka je poslat i u Sovjetski Savez gde doživljava još gore kritike od onih američkih i britanskih. Na kraju tokom 1943. godine Crvena armija je odbijala da primi ijednu verziju ovog tenka.
Oprema[uredi]

Stjuart tenkovi 1942.

Dok se koliko-toliko može reći da je njegov oklop od 51 mm bio zadovoljavajući (za 1941. godinu) ništa slično se može reći za išta drugo. Njegov top od 37 mm je bio u najmanju ruku neefikasan protiv protivničkih tenkova. On ulazi u upotrebu kada Nemačka smatra da je njen Pancer III zastareo zbog topa od „samo“ 50 mm. Jednostavno top je bio preslab za probijanje bilo kog nemačkog oklopnog vozila toga doba na zadovoljavajućoj udaljenosti. Rusi su pored tih nedostataka izneli kritiku i da ima preosetljiv motor za koji se mora praviti previše kvalitetno gorivo.

Verzije

Jedina verzija ovog tenka je bila nastanak oklopnog vozila M8 kod kog se na mesto kupole od Stjuarta postavlja top od 75 mm. Bez obzira na slab kvalitet ovog proizvoda dokazanog kritikama svih koji su ga koristili on ostaje u proizvodnji tokom celog rata. Ako uzmemo u obzir i M8 sveukupno je bilo proizvedeno 25 000 primeraka ovog tenka kog niko nije hteo da koristi.
Bez obzira na svoj kompletni neuspeh s ovim lakim tenkom Amerikanci od gradnje sličnih vozila ne odustaju tako da se pokreće proizvodnja njegovog naslednika, relativno uspešnijeg, imena M24 Čefi.

Upotreba nakon rata

Isto kao što će se kasnije dogoditi s M4 Šermanom tako i ovaj tenkovski proizvodni neuspeh postaje veliki izvozni hit SADa nakon rata kada se šalje u sve zemlje s prijateljskim režimima. Svoj novi trenutak „slave“ od doživljava tokom prvog Indijsko-pakistanskog rata 1947. godine. Bez obzira na sve nedostatke ovaj tenk ostaje u upotrebi vojnih snaga Pakistana sve do 1996. godine.