Postojala je varijanta sa mitraljezom ili sa topom od 37mm. Zanimljivo je primetiti da je u Jugoslovenskoj vojsci FT 17 sa mitraljezom bio označen kao „ženski“, dok je verzija sa topom bila „muški“. Ipak ovi tenkovi su imali mnoga ograničenja, pre svega oklop od samo 22mm ali i činjenicu da je posada brojala samo dva člana pa je komandir bio i nišandžija i poslužilac na oružiju što je ograničavalo efektivni domet na oko 400 metara. Ovi tenkovi su u uslovima Drugog svetskog rata imali skoro zanemarljivu upotrebnu vrednost.
Drugo interesantno oklopno oruđe je bila tanketa Škoda T32. Ovaj svojevrsni prethodnik modernijih lovaca na tenkove je nabavljen iz proste nužde za protivoklopnim oruđima. U to vreme u Evropi nije bilo savremenih tenkova osim francuskog D2 koji je još bio u razvoju i sovjetskih T-26 i BT-5 ali oni nisu mogli biti nabavljeni iz političkih razloga (SSSR je bio komunistička zemlja, Kraljevina Jugoslavija tada kapitalistička).
Zbog male siluete i velike pokretljivosti doktrina je nalagala njihovu upotrebu u pomoćnoj ulozi gde bi podržavale tenkove, zauzimale mesta po bokovima i na taj način delovala po neprijatelju. Top A3 kalibra 37mm je mogao da probije nemačke lake tenkove PzKpfw I (oklop 13mm) i PzKpfw II (oklop 14,5mm) i sa preko 1.000 metara. Teže nemačke tenkove Pz III i Pz IV je mogao probiti sa razdaljine od 300 do 600m, ali s obzirom da je doktrina predviđala dejstvovanje sa boka tu se razdaljina efektivnog dejstvovanja dospevala i na čitavih 800 metara.
Najmoderniji tenk u naoružanju Kraljevine Jugoslavije u to doba je bio Reno R35, igračima World of Tanks poznat kao Tier II francuski tenk. Oklop tela tenka je bio 40mm, dok je kupola bila 45mm. Problem je bio što je top ostao isti kao i na FT 17 ali ipak i on je mogao donekle da posluži – pancirna granata (AP) je mogla da probije 15mm oklopa do razdaljine od 500 metara (pod uglom od 90 stepeni). Ipak zadržana je konfiguracija sa samo dva člana posade pa je efektivno dejstvo tenka bilo negde do 400m iako je maksimalni domet topa bio čitavih 2.400m. Ovi tenkovi su stigli u Jugoslaviju 1940. godine posle velikih teškoća s obzirom da su i druge zemlje nerado prodavale svoje oružije. Formirali su Prvi bataljon borbenih kola čiji je znak bio plamteća granata bele boje sa brojem 1 ofarbanim u crno. Ovaj bataljon je učestvovao i u vojnom puču 27. marta 1941. godine kada su tenkovi izašli na ulice sa natpisima „Za kralja i otadžbinu“.
Treba naglasiti da je Kraljevina Jugoslavija raspolagala i sa 812 modernih čehoslovačkih protivtenkovskih topova kalibra 37 i 47mm. Ukupno je na početku rata Kraljevina Jugoslavija raspolagala sa 56 zastarelih FT i M28 tenkova, 54 moderna R 35 tenka i 8 T32 tankete što je ukupno 118 oklopnih vozila. Ovaj broj je relativno mali u poređenju s Nemačkom ili Francuskom, ali treba imati u vidu da je istovremeno vojska SAD, mnogo veće zemlje, raspolagala sa svega oko 300 uglavnom zastarelih tenkova.
Nasuprot ovim tenkovima Kraljevine Jugoslavije našli su se nemački laki tenkovi PzKpfw I i PzKpfw II, ali i mnogo modernija vozila kao što su PzKpfw III ausf. H i čak PzKpfw IV tenkovi. Nemačka je obilato koristila i vozila zarobljena u drugim kampanjama uključujući i fenomenalni francuski Panzerkampfwagen 39H 735(f).
Izvor http://www.b92.net/
0 Primjedbe