Rad na projektu ruske raketne krstarice Slava počeo je 1973. godine tim konstruktora pod vodstvom V. Mutikina, a detaljni planovi završeni su 1974. godine. Gradnja prvog broda počinje 5. novembra 1976. godine u brodogradilištu u gradu Nikolajevu.
Raketna krstarica Slava namenjena je za napade na borbene grupe nosača aviona, eskort važnih plovnih jedinica i protivvazdušnu odbranu borbenih grupa. Zamišljena je kao jednostavnija i jeftinija alternativa teškim nuklearnim krstaricama klase Kirov.
Pogonska grupa broda je tipa COGOG, ukupne snage 115.000 ks. Maksimalna brzina krstarice je 32,5 čvorova, a krstareća 18 čvorova.
Osnovno naoružanje čini 16 lansera za protivbrodske rakete Bazalt (SS-N-12 Sandbox) namenjene za dejstvo po važnim površinskim ciljevima velikog deplasmana - pre svega nosačima aviona. Ovaj projektil na srednjem delu putanje koristi inercijalno i radio-komandno vođenje, a na završnom delu aktivno radarsko samonavođenje. Otkrivanje ciljeva i vođenje raketa Bazalt mogu vršiti drugi brodovi, patrolni avioni, helikopteri ili sateliti. Maksimalan domet je 550 km, brzina 1,7 Maha, a masa bojeve glave oko 1000 kg. Pored varijante sa konvencionalnom BG, postoji i verzija sa nuklearnom bojevom glavom.
Za PVO borbenih grupa Slava je naoružana raketnim kompleksom S-300F Fort (SA-N-6 Grumble). Sistem koristi rakete 48N6E, koje efikasno mogu da uništavaju avione, helikoptere, protivbrodske rakete i površinske brodove na daljinama do 90 km i u uslovima elektronskog ometanja. Brzina leta rakete je 6 Maha, masa bojeve glave sa blizinskim upaljačem 130 kg, maksimalna brzina cilja 1160 m/s, a maksimalna visina leta cilja 25 km. Projektili se lansiraju vertikalno iz osam osmocevnih rotirajućih lansera. Sistem istovremeno može da prati šest ciljeva i navodi 12 raketa. Minimalni interval između dva lansiranja je 3 sekunde.
Za samoodbranu od ciljeva u vazdušnom prostoru i protivbrodskih raketa, kao i za dejstvo po površinskim ciljevima u neposrednoj blizini, krstarice klase Slava koriste raketni sistem PVO OSA-M (SA-N-4 Gecko). Na krmi broda su postavljena dva dvostruka potpalubna podižuća lansera ZIF-122 za lansiranje protivavionskih raketa 9M33M5. Masa radio-komandno vođene rakete je 126 kg, masa bojeve glave 14,5 kg, domet 1-10 km, a brzina leta 2,5 maha.
Od artiljerijskog naoružanja brod raspolaže jednim univerzalnim dvocevnim automatskim topom AK-130 kalibra 130 mm i sa šest šestocevnih rotirajućih topova AK-630M prvenstveno namenjenih za neposrednu odbranu od protivbrodskih raketa.
Dva dvanaestocevna lansera raketnih dubinskih bombi RBU-6000, sa ukupno 144 projektila RGB-60 u borbenom kompletu, namenjena su za samoodbranu od torpeda i uništavanje podmornica. Za borbu protiv podmornica na većim daljinama Slava ispod zadnjeg nadgrađa ima dva petocevna torpedna aparata za torpeda kalibra 533 mm.
Na krmi broda je postavljena helikopterska platforma i hangar za jedan helikopter Ka-25C.
Krstarice Slava opremljene su velikim brojem osmatračkih i nišanskih senzora i sistema za elektronsko ratovanje. Za osmatranje vazdušnog prostora koristi se 3D radarski sistem Flag (NATO oznaka Top Pair), koji cilj veličine bombardera otkriva na 366 km, a cilj sa ERP od 2 m² na daljini 183 km. Prvi izgrađen brod opremljen je i osmatračkim radarom Fregat (Top Steer), dok ostali brodovi imaju 3D radar MR-700 Fregat (Top Plate) koji radi u D/E frkventnom opsegu. Tri radara MR-320 (Palm Frond) se koriste za navigaciju i otkrivanje površinskih ciljeva. Radar Front Door (F opseg) namenjen je za upravljanje vatrom protivbrodskih raketa Bazalt, dok se za upravljanje vatrom raketnog sistema PVO Fort koristi radar Top Dome. Dva radarska sistema MPZ-301 Baza (Pop Group) namenjena su za upravljanje raketnim sistemom PVO OSA-M, tri radara MR-123 (Bass Tilt) upravljaju vatrom topova AK-630M, a radar MR-184 (Kite Screech B) upravlja topom AK-130. Za otkrivanje podmornica koriste se sonari Bull Horn i Steer Hide. U opremu za elektronsko ratovanje spadaju ometači Side Globe i MR-404 (Rum Tub) i lanseri IC i radarskih mamaca PK-10 (po 6 bacača na svakom boku) i PK-2 (dva bacača na svakom boku).
Ukupno su izgrađena četiri krstarice klase Slava, a gradnja još dva broda prekinuta je nakon raspada SSSR-a. Prvi brod u klasi - Moskva je 2000. godine modernizovan ugradnjom novog protivbrodskog raketnog sistema P-1000 o kome za sada nema detaljnijih podataka.
TAKTIČKO-TEHNIČKE KARAKTERISTIKE
Standardni deplasman: 9500 t
Puni deplasman: 11280 t
Dužina: 187 m
Širina: 20,8 m
Gaz: 7,9 m
Maksimalna brzina: 32,5 čvorova
Ekonomska brzina: 18 čvorova
Daljina plovidbe ekonomskom brzinom: 8070 nm
Broj članova posade: 610
0 Primjedbe