Već 40. godina okosnicu helikopterskih jedinica u vojnom vazduhoplovstvu na ovim prostorima čini francuski laki višenamenski helikopter Gazela. Koristio se i koristi se za izvršavanje velikog broja zadataka, kao helikopter za vezu, transport i prevoz, za sanitet, potom za traganje i spasavanje, izviđanje i protivoklopnu borbu.
Projektovan u francuskoj firmi Sud Aviation, kasnije Aerospatiale, Gazela predstavlja prvi helikopter na svetu sa fenestronom umesto repnog rotora. Nastao je kao potreba francuske armije za lakim osmatračkim helikopterom radi zamene helikoptera tipa Alouette III a da bi novi helikopter bio interesantniji i privlačniji na tržištu, vremenom je dobio više namena. Prvi prototip sa oznakom SA-340 imao je repni rotor preuzet sa helikoptera Alouette II i poleteo je 7. aprila 1967. Iste godine prototp je leteo 307 km/h na zatvorenom kursu od 3 km i tako postavio svetski rekord. Drugi prototip je dobio fenestron i poleteo početkom 1968. Još u ranoj fazi projektovanja Velika Britanija je izrazila interes za ovaj helikopter pa je potpisan ugovor o proizvodnji velikog broja helikoptera u kompaniji Westland. Britanci su proizvodili 65 posto delova trupa i bili zajednički partner u daljem razvoju i unapređivanju helikoptera. U francuskim i britanskim vojnim snagama helikopteri sa oznakama SA-341 i SA-342 koriste se za školovanje pilota, kao helikopter za vezu, za VIP prevoz, eskort jedinica KoV, kao lovac helikoptera, za protivoklopnu borbu i kao izviđač. Licencna proizvodnja je bila organizovana u jugoslovenskoj fabrici SOKO-Mostar i u egipatskoj Arab British Helicopter Company-Helwan. Ukupno je helikopter koristila 41 država u vojnim i civilnim varijantama.
SFRJ
SFRJ je početkom 70-tih godina 20. veka pokazala interesovanje za nabavku ovog helikoptera i 1971. potpisala ugovor za licencnu proizvodnju. To je u početku bila delimična licenca sa kooperacijom da bi se ubrzala proizvodnja i uvođenje u naoružanje. Prvi od 21 helikoptera je nabavljen u Francuskoj u varijanti SA-341G a stigli su u periodu 1973-1976. Dobili su vojne evidencijske brojeve 12001-12021 ali je kasnije izvršena zamena brojeva (12601-614, 12631-636, 12801). Helikopteri ev. broja 12609-614 su sklopljenu u Jugoslaviji i dobili su domaće fabričke brojeve. Licencna proizvodnja 1978. godine počinje u fabrici SOKO-Mostar dok su motori ’’Astazou IIIB’’ proizvođeni u fabrici ’’21. maj’’ u Rakovici. Prvi jugoslovenski primerak sa ev. brojem 12615 predat je na ispitivanje decembra 1978.
Proizvođena je prvobitno varijanta SA-341H, ukupno 94 helikoptera. Remont je osvojen u Vazduhoplovnom zavodu ’’Moma Stanojlović’’ na Batajnici. Jugoslovenske varijante, od kojih su neke posebno razvijane, su nosile oznake HO-42 (helikopter-opšti, 36 helikoptera, ev. brojevi 12609-622, 651-672), Hi-42 HERA (helikopter-izviđač, 21 helikopter, ev. broj 12701-721), Hs-42 (helikopter-sanitetski, 6 helikoptera, ev. broj 12751-756), HN-42M GAMA (helikopter-naoružani, 36 helikoptera, ev. broj 12802-12837). Od 1986. do 1991. SOKO je proizveo 63 dodatna helikoptera varijante SA-342L sa jačim motorom ’’Astazou XIVM’’. Od toga 20 je bilo u varijanti HO-45 (helikopter-osnovni, ev. broj 12870-882 i 12890-896) i 43 HN-45M GAMA (helikopter-naoružani, ev. brojevi 12901-943). Izviđački Hi-42 HERA namenjeni za korekturu artiljerijske vatre, od opreme imaju ugrađen jugoslovenski sistem ’’Hera’’ napravljen na bazi francuske žirostabilisane platforme-nišana APX-334-25 sa laserskim daljinomerom, radio visinomerom, i Dopler navigacijskim sistemom Doppler 80/RNS 252. Ovim sistemom omogućen je precizan let do predviđenih tačaka osmatranja, tačno utvrđivanje pozicije objekata dejstva i predaja podataka artiljerijskim jedinicama.
Sve varijante Gazele mogu imati dizalice ’’Breeze’’ (briz) ili ’’Air Equipment’’ nosivosti 136 kg. Tu je takođe i uređaj za nošenje spoljašnjeg tereta gde se na helikopter ugrađuje podvesna brava nosivosti 700 kg. Na sve nenaoružane Gazele mogu se ugraditi i plovci za slučaj nužde prilikom sletanja na vodene površine. Posebno razvijena varijanta GAMA (Gazela-Maljutka) namenjena je za protivoklopnu borbu i za dejstvo po niskoletećim i sporoletećim avionima i helikopterima u vazduhu. Sistem oružija čine žirostabilisani nišan APX-334, kolimatorski nišan, obrtne cevi sa nosačima naoružanja, i sistemi za dejstvo sa protivoklopnim raketama 9M14M ’’Maljutka’’ i sa protivavionskim raketama ’’Strela-2M’’. Pilot GAME upravlja letom rakete Strela-2M dok letač-strelac upravlja žično vođenim protivoklopim raketama ’’Maljutka’’ dometa do 3 km probojnosti 400 mm homogenog čeličnog oklopa. Početkom devedesetih godina na Gazeli je ispitivan i nosač sa mitraljezom Browning Mk II 7,7 mm i sedmocevni lanserom NRZ LLU-007 ali modifikacija nije zaživela. Takođe ispitivani su i lanseri mamaca sa mamcima IC-3 i IC-4 zatim naočare za noćno letenje i prijemnik satelitske navigacije.
Služba
Prve jedinice opremljene Gazelom bile su 782. i 783. helikopterske eskadrile, 107. helikopterskog puka na aerodromu Ortiješ kod Mostara 1973. godine. 1980. godine oprema se 891. helikoptersko odeljenje (ho) 3. armije na Skopskom Petrovcu a ta jedinica kasnije postaje helikopterska eskadrila za izviđanje i vezu (heiv). Istovremeno Gazele dobija i 892. ho 7. armije u Rajlovcu, 893. ho 2. armije u Nišu i 896. ho 1. armije na Batajnici. Sva tri ho. kasnije takođe postaju heiv. Tokom 1981. helikoptere su dobili 712. protivoklopna helikopterska eskadrila (pohe), 119. avijacijske brigade (abr) na aerodromu Niš, 894. ho (kasnije heiv) 5. armije na Plesu, 897. ho-heiv 9. armije na Brniku, 895. eiv-ho vojno-pomorske oblasti na Divuljama i 898. eiv-ho 2. samostalnog korpusa na Golubovcima. Sledeće 1982. godine helikoptere je dobila i 711, pohe, 111. abr na helidromu Lučko. Helikoptere novije proizvodnje 1987. dobili su 722. pohe, 107. hp na Ortiješu i 786. helikopterska eskadrila za vezu (hev) pod komandom RV i PVO takođe na Ortiješu. 1988. godine Gazele ulaze u sastav 713. pohe 111. abr na helidromu Lučko, 714. pohe 119. abr na Lađevcima i 675. mešovite transportne eskadrile 138. transportne brigade na Batajnici.
Ratne 1991. helikopteri su bili i u sastavu 97. puka u Mostaru i u štabnom odelenju 1. korpusa RV i PVO. U toku građanskog rata prilikom raspada SFR Jugoslavije Gazele su korišćene za gotovo sve zadatke koje su mogle da obave. JNA je u tim dejstvima izgubila 4 helikoptera a jedan helikopter su oteli piloti slovenačke nacionalnosti koji je kasnije korišćen u sastavu slovenačkih vazduhoplovnih snaga. Nakon povlačenja JNA sa teritorija Hrvatske i BiH u Republici Srpskoj ostalo je 27 Gazela (od toga 20 GAMA) dok je Republika Srpska Krajina koristila nekoliko ovih helikoptera. Gazele u V i PVO Republike Srpske su na helidromu Zalužani bile u sastavu 711. protivoklopne helikopterske eskadrile (pohe) formirane od delova jedinica RV i PVO JNA i to: 711. protivoklopne helikopterske eskadrile, 713. protivoklopne helikopterske eskadrile (obe u sastavu 111. avijacijske brigade sa helidroma Lučko) i od delova 896. helikopterske eskadrile za izviđanje i vezu iz Rajlovca. 711. pohe V i PVO RS bila je, zajedno sa 780. transportnom helikopterskom eskadrilom, prvo u sastavu 11. helikopterskog puka a kasnije će ove dve eskadrile biti objedinjene u 89. mešovitu helikoptersku eskadrilu u okviru 92. mešovite avijacijske brigade V i PVO VRS. U ratnim dejstvima VRS je neprijateljskom vatrom i u udesima izgubila 5 Gazela. (podaci za Republiku Srpsku preuzeti iz knjige ’’Orlovi sa Vrbasa’’ Danko Borojević). U Republici Srpskoj Krajini je na aerodromu Udbina u sastavu 56. mešovite helikopterske eskadrile, 105. vazduhoplovne brigade bilo oko 8 Gazela (od toga 4 GAMA). Helikopteri ali i avioni 105. vbr vazduhoplovnih snaga RSK su se rotirali sa vazduhoplovima V i PVO Republike Srpske a mnogi smatraju da je ova jedinica upravo i bila deo Vojske Republike Srpske tj. njen detašman.
Veliki broj helikoptera, oko 130, se nakon 1992. našao u sastavu novoformiranog RV i PVO Vojske Jugoslavije. 1997. godine piloti 897. mešovite helikopterske eskadrile 172. avijacijske brigade sa aerodroma Golubovci osnovali su helikoptersku akro-grupu ’’Stršljenovi’’ na 4 helikoptera. Prvi javni nastup imali su na međunarodnom aeromitingu Batajnica 1997. i tom prilikom prikazali su izvanredan dvanaestominutni program. Sledeći, još bolji, nastup imali su na sledećem aeromitingu Batajnica 1998. Tokom bombardovanja 1999. na zemlji je stradala samo jedna Gazela i to na aerodromu Golubovci. Gazele su prilikom bombardovanja SRJ bile angažovane pre svega za izviđanje i vezu ali i u akcijama traganja i spasavanja pilota oborenih jugoslovenskih lovaca.
Poslednjih 20 godina na inostranom civilnom tržištu prodat je veliki broj Gazela, najviše u Mađarsku i zapadnu Evropu. Nekoliko helikoptera završilo je i kod naših privatnih vlasnika a par helikoptera je predato MUP-u. U Oružanim snagama Bosne i Hercegovine sada leti 7 Gazela dok je MUP-u Republike Srpske predato 3 od toga se jedna koristi za prevoz VIP. Nakon osamostaljenja Crne Gore 2006. na aerodromu Golubovci ostalo je 15 helikoptera Gazela i to 3 SA-341G, dve HO-42, jedna Hi-42, jedna Hs-42, dve HO-45 i 6 HN-45M. Danas je aktivno pet crnogorskih Gazela koje se kao i aktivne BiH Gazele održavaju u avio servisu ’’Ikar’’ iz Banja Luke.
Danas Vojska Srbije raspolaže sa 45 Gazela i to: dve HO-42, 4 Hi-42, jedna SA-341G (GAMA), 22 HN-42M, 7 HO-45 i 9 HN-45M. Mnogim helikopterima je promenjena namena pa je tako sa HERA skinuta izviđačka oprema a nekim helikopterima GAMA su skinuti nosači naoružanja. Formacijski Gazele u V i PVO Srbije pripadaju 890. mešovitoj helikopterskoj eskadrili ’’Pegazi’’ 204. vazduhoplovne brigade na Batajnici, 714. protivoklopnoj eskadrili ’’Senke’’ 98. vazduhoplovne brigade na Lađevcima a u istoj brigadi je i 119. mešovita helikopterska eskadrila ’’Zmajevi’’ na aerodromu Niš. Najmlađi primerci proizvedeni su 1990/91. a kako je životni vek 30 godina očekuje se dalja upotreba Gazele i posle 2020. Moguća je i modernizacija pre svega elektronske opreme u vidu novih sistema komunikacije, navigacije i opreme za dnevno-noćna dejstva a na borbenoj varijanti potrebna je i zamena zastarelog naoružanja.
0 Primjedbe